Седми округли сто у оквиру пројекта "Визија 2016: Економска агенда за нову Владу - привреда и локална самоуправа имају реч" одржан је 18. јануара 2012. у Чачку, у Сали Градског већа под називом "Шта треба урадити за пољопривреду Србије током мандата нове Владе". Округли сто је одржан у организацији Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Сталне конференције градова и општина- Савез градова и општина Србије (СКГО) уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ). Учесници округлог стола су били власници предузећа у области пољопривреде и прехрамбене индустрије, функционери локалне самоуправе, пољопривредници, представници високошколских и научно-истраживачких институција и функционери локалних одбора политичких странака из Чачка и околине.
	Окупљене је испред града Чачка поздравио  др Влајислав Папић, начелник Градске управе  за локални економски развој. У уводном делу учесницима су се обратили Владан Атанасијевић, члан УО НАЛЕД-а, Ђорђе Станичић, Генерални секретар СКГО и Алеxандер Груанауер, директор ГИЗ/КWД пројекта. Саша Витошевић, председник УО НАЛЕД Агрија је дао уводне напомене као оквир за дискусију коју је модерирао Душан Васиљевић, консултант ГИЗ-а на овом пројекту. Саша Витошевић, председник УО НАЛЕД Агрија истакао је да је специфичност аграра да се адекватним мерама аграрне политике на кратак рок могу постићи позитивни ефекти за разлику од неких грана које захтевају високе технологије и развој "бренда". У условима садашње глобалне економске кризе, храна све више добија на значају, због чега улагање у пољопривреду представља веома сигурну инвестицију.
	Округли сто је одржан у конструктивној атмосфери где су учесници овог скупа предложили већи број веома корисних коментара и предлога о томе шта нове власти на свим нивоима треба да ураде након наредних избора да олакшају и убрзају економски и регионални развој Србије. Неки од инпута су:
- Подстицаје за развој пољопривреде у Србији треба димензионирати полазећи од сазнања о томе какви су и колики подстицаји у области пољопривреде у земљама у окружењу. - Треба ослободити ПДВ-а инпуте за пољоприврредну производњу - семенски и садни материјал, пољопривредну механизацију, минерална ђубрива и сл... - У Србији треба отворити фабрику минералног ђубрива, уместо да се ђубриво сумњивог квалитета увози из иностранства. - Србији је потребан и институт за пчеларство, будући да је корист од пчела захваљујући њиховој улози у запрашивању већа за друге пољопривредне секторе него за само пчеларство. - Потребно је уредбом којом се дефинишу културе које се субвенционишу предвидети и оне сорте шљиве које имају тржиште у иностранству, као и подизање засада малине. - Потребно је подстицати подизање прерађивачких и складишних капацитета, а важно је и да имамо фабрике које се баве “топлом прерадом&рдqуо;, производњу сокова. Средства за такве инвестиције треба обезбеђивати на принципу бесповратности. - Потребна су и безповратна средства за подизање модерних засада. - Потребно је радити на брендирању и стандардизацији. - Треба развијати прогнозно-извештајни систем у функцији пољопривреде. - Неопходан је развој система за наводњавање. - Треба припремити стратегију за подршку производима са извозним потенцијалом. - Питање финансирања производње треба решавати и путем развојне банке. - Многим производима је неопходно постојање заштитне цене.

Чачак, 23.01.2011. године
Градска управа за локални економски развој