Житељи Чачка који уграде соларне колекторе на стамбене или пословне зграде добиће подстицајна средства из градског буџета. Одлука о давању финансијских стимулација мештанима још није ушла у поступак, али је њено усвајање истакнуто у овогодишњем програму коришћења фонда за екологију.

Поред тога, у плану за ову годину јесу пројектовање и набавка опреме за увођење биомасе као енергента у ЈКП "Градско зеленило", као и постављање огледног блока фотонапонских ћелија на једном јавном здању у граду.

Ово су само неке појединости из реченог програма, који је недавно усвојило Градско веће Чачка. Планира се да током године у заштиту животне средине буде уложено 39,6 милиона динара из градског буџета.

- Наш град, с разлогом, посвећује све већу пажњу овој области друштвеног живота. А пре само 11 година постојала је тек нека комисија за екологију при Извршном одбору - казао је на седници ГВ Велимир Митровић, помоћник градоначелника.

Он је навео да програм коришћења средстава за 2012. годину има укупно 22 ставке, од којих су четири потпуно нове. Прва се тиче пројектовања система за пречишћавање отпадних вода, катастар загађивача биће завршен ове а пројектанти би свој посао требало да почну током 2014. године.

- Пре тога неопходно је обавити хидролошка мерења. Набавићемо уређај који ће на главном градском колектору мерити проток воде током 24 сата што ће се повезивати са подацима о њеним својствима, и директно помоћи да се одреди врста технологије за пречишћавање - вели Митровић.

Друга новост је рекултивација деградираних земљишта па ће стари део градске депоније, од три до четири хектара, бити засејан слоновом травом ради производње биомасе. Трећа је подршка "Комуналцу" за покриће дела трошкова превоза отпада до комуналне депоније "Дубоко" код Ужица, како не би дошло до поскупљења комуналних такса за изношење смећа.

- Четврти новитет обухвата рекултивацију шума у чачанском крају где су пре пола века на еродираним голетима засађени четинари јер су једино они и могли да се одрже. Али, ти борови ће изгорети јер не трпе повишене пролећне температуре и смањену влажност у летње доба. Зато су те шуме осуђене на лагано чишћење и на том простору остаће листопадно дрвеће, никло у међувремену. Посао смо почели заједно са стручњацима "Србијашума" и спречићемо да се тај простор обезвреди.

Програмом се предлаже и низ других мера које би унапредиле човекову околину. То је, рецимо, потреба да инспекција за заштиту животне средине пет пута годишње ненајављено мери буку при делатности појединих предузећа и занатских радњи. Затим, Чачак је 2006. почео са прикупљањем отпада са сеоског подручја, обухваћено је више од 90% територије, али су уочени недостаци који се морају отклонити: појава амбалажног отпада од агрохемикалија, животињског отпада, неинертног отпада из биљне производње и отпада од пољопривредне механизације који се држи у прихватним посудама.

Багрем и кисело дрво из Америке и Кине све више потискују аутохтоне врсте у чачанском крају, храст и букву, које су захтевније у погледу еколошких фактора а експлоатација им је далеко већа. Тиме се мења свеукупна животна заједница, па се уљези морају држати под ограничењем.

Редовним обавезама у овој области припадају заштита фикуса у чачанском Дому културе, незванично највећег на Балкану, и Гојковића липе у Горњој Трепчи, који су заштићени као споменици природе.

Иначе, Завод за заштиту природе Србије предложио је градској управи у Чачку да пет храстова и један бор на овом подручју такође буду заштићени као споменици природе, али о томе још није решавано. То су цер у Рошцима, стар 250 година и највећи у Србији, лужњак у Доњој Горевници (400 година), сладун у Слатинској Бањи (200 година), лужњак у чачанској улици Кнеза Милоша (250 година), такође лужњак на улазу у Мрчајевце (150 година), као и црни бор у дворишту Основне школе "Младост" у Јежевици, који на осами расте 200 лета.

(Напомена: текст је у потпуности преузет из листа "Политика" од 25.01.2012 .)