Biodiverzitet

BILJNI SVET

Preko 60 % površine (433 km2) se korisiti za razne poljoprivredne aktivnosti tako da je i flora i fauna uslovljena gajenim kulturama i životinjama, 158 km2 je slobodna površina i to su uglavnom kontinentalne listopadne šume sa proplancima sa dobrom travnatom pokrivenošću. Od šumskog drveća preovlađuju: hrast, grab, bukva, jasen, jasika, klen, lipa, topola itd. Četinari su unešeni na obronke Ovčara, Kablara i Jeljena veštačkim pošumljavanjem. Ima i nešto barskih vegetacija u priobalju Zapadne Morave i u novije vreme u zabarenim delovima jezera u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Interesantan je i deo submediteranskih – balkanskih reliktnih šuma na Ovčaru i Kablaru.

ŽIVOTINJSKI SVET

Osim izrazite fragmentacije životnih staništa izazvane poljoprivrednim aktivnostima, šume i drugi ekosistemi su dodatno fragmenrirani gustom saobraćajnom infrastrukturom u drugim vidovima eksploatacije i uticaja. Od visoke divljači zastupljena je srna i divlja svinja, najmasovniji niski sisari su: zec, lisica, kuna, lasica, tvor, jazavac itd. Jako je razvijena herpeto fauna pogotovu u krševitom delu Ovčarsko kablarske klisure. Ova klisura se takođe smatra i ornitološkim parkom 
 

Održana konferencija „GREEN MOUNTAIN“ u Briselu

Konferencija pod nazivom „GREEN MOUNTAIN“ – Prekogranična rešenja za održivi rast u planinskim i osetljivim regijama, održana je u Briselu, 20. februara, na kojoj su predstavnici Grada Čačka prezentovali projekat BE-NATUR. Izlagači na konferencji u Briselu bili su predstavnici Evropskog parlamenta, Komiteta regiona Evropske unije, EU Direktorata za poljoprivredu, EU Direktorata za zaštitu životne sredine, zatim predstavnici brojnih evropskih gradova i regija, kao i predstavnici uspešnih projekata iz regiona Jugoistočne Evrope. Predavanjima su prisustvovali predstavnici brojnih međunarodnih organizacija, Evropske mreže, raznih vlada, regionalnih institucija, ekoloških organizacija, kao i predstavnici nacionalnih i parkova prirode. Cilj konferencije bio je da se obezbedi sveobuhvatna analiza potreba, izazova i rešenja za održivi razvoj planinskih i osetljivih regiona. U Briselu se okupilo više od 29 partnerskih organizacija iz 14 različitih evropskih zemalja, koje su imale priliku da razmene iskustva i predstave nove metode i strategije za održivi razvoj. Predstavnici Grada Čačka su prezentovali projekat BE-NATUR. Pored ovog projekta, predstavljen je i turistički potencijal Čačka i Ovčarsko – kablarske klisure. Glavni deo konferencije odnosio se na predstavljanje Programa prekogranične saradnje Jugoistočna Evropa 2007 – 2013. – Uspešni rezultati teritorijalne saradnje. U okviru ovog programa, predstavljeni su i najbolji primeri prekogranične saradnje – projekti SSE oblasti. I to: Green Mountain, Access2Mountain, BioREGIO Carpathains, BeNatur, Danube Parks. - Pre i nakon prezentacije obavili smo više bilateralnih susreta sa različitim organizacijama, a na temu pripreme razvojnih projekata, koji se odnose na prekogranične pozive za projekte. Posebno bih izdvojio razgovore sa predstavnicima Provincije Maćerata iz Italije, opštine Pljevlja iz Crne Gore, grada i oblasti Černivci iz Ukrajine, projekta Danubeparks (Dunavski parkovi), grada i oblasti Košice iz Slovačke, grada i oblasti Smoljan iz Bugarske (poznat ski centar), Univerziteta iz Beča – Austrija, programa EU Lider (koji se bavi razvojem sela i poljoprivrede), itd. Tokom ovih razgovora dogovoreni su budući zajednički razvojni projekti na različite teme, kao što su poljoprivreda, turizam, zaštita životne sredine, saobraćaj (pre svega železnički saobraćaj), itd. Ovi razgovori će biti potvrđeni nakon otvaranja poziva za projekte, koji će biti otvoreni u drugoj polovini 2014. i u prvoj polovini 2015. godine – rekao je Radojica Gavrilović, menadžer projekta BE - NAT UR.

Realizovana aktivnost pilot intervencije – uklanjanje invazivnih biljnih vrsta

Pilot intervencija je aktivnost koja se odnosila na uklanjanje invazivnih biljnih vrsta na odabranim lokacijama, na teritoriji grada Čačka, i to ukupno tri „Beljina“, „Ovčar Banja“ i „SC Mladost“. Ove lokacije nalaze se u samom priobalju reke Zapadne Morave i predstavljaju staništa aluvijalnih šuma, šuma vrbe i topole. Pre realizacije ove aktivnosti, sproveden je monitoring i ocena stanja, odnosno očuvanosti autohtonih staništa (aluvijalnih šuma). Pilot intervencija, tj. uklanjanje invazivnih biljnih vrsta sprovedeno je u periodu februar – mart 2014. godine. „ Uklanjanje ovih vrsta sprovedeno je mehaničkim putem, korišćenje hemijskih sredstava bilo je potpuno isključeno zbog blizine rečnog toka“ – navodi Nebojaša Jevremović, ekspert na projektu BeNatur. On je istakao i da su rezultati ponovljenog monitoringa, nakon realizacije intervencije, bili nezadovoljavajući. Vrste koje su praćene i na koje se intervencija odnosila, su invazivne vrste (falopija, kiselo drvo i bagrem) koje se razmnožavaju i vegetativnim putem, veoma brzo se šire stvarajući monokulture čime ugrožavaju autohtonu vegetaciju. „Kada se isključe hemijske mere borbe i pristupi se samo mehaničkom uklanjanju ovih vrsta, onda taj proces zahteva veliku upornost. Mehaničko uklanjanje treba sprovoditi do dva puta mesečno, narednih 3 do 5 godina. Biljke treba seći do korena i materijal odlagati na gomile, koje bi trebalo spaljivati ili zatrpavati zemljom“ – istakao je ekspert Jevremović.

Uloga vegetacije u plavnoj zoni rečnih tokova

Kao svedoci jedne od najvećih prirodnih katastrofa koja je zadesila našu zemlju, nedavne poplave koja je opustošila Srbiju, pa i naš grad, trebalo bi da postanemo svesni značaja obalske vegetacije. Da je, na primer postojala autohtona vegetacija celom dužinom obala reka Zapadne Morave i Čemernice, kada govorimo o Čačku ili Kolubare i ostalih reka, kada je reč o čitavoj Srbiji, prema naučnim predpostavkama razmere pređašnje vremenske katastrofe sigurno bi bile značajno manje.    Obalska zona, koja predstavlja međuprostor između kopna i vodene površine koja plavi, je veoma značajna u ekologiji, upravljanju i zaštiti životne sredine. Veoma važne biljne zajednice u obalskoj zoni, odnosno duž ivica reke, označavaju se kao obalska (riparian) vegetacija. Njena uloga, a pre svega uloga poplavnih (aluvijalnih) šuma, je višestruka:   • Važan je prirodni biofilter. • Štiti akvatičnu sredinu od prekomernog zagađivanja, zasipanja i erozije (korenje obalske vegetacije stabilizuje obale i štiti od erozije). • Predstavlja zaklon i izvor hrane za mnoge akvatične životinje. • Hladovina koju proizvodi je važna za regulaciju temperature vode.   Istraživanja su pokazala da su obalske zone važno oruđe za poboljšanje kvaliteta vode, kako površinske tako i podzemne. Od posebne važnosti je uloga u smanjenju količine azota ili u denitrifikaciji nitrata koji potiču iz đubriva sa obradivih površina.   Ukoliko je obalska zona oštećena iz bilo kog razloga, veoma je važno da se uradi biološka obnova i ponovno uspostavljanje vegetacijskog pokrivača tamo gde je uništen, a na mestima gde postoji bitno je zaštititi ga od eventualnih oštećenja. Raglog tome ne odnosi se samo na očuvanje biodiverziteta, već i na upravljanje vodama, zaštitu od poplava, infrastrukture itd. Sistematički i analitički pristup u zaštiti plavne vegetacije daje najkvalitetnije i najvidljivije, i ono što je najbitnije dugoročne rezultate. Upravo ovakav pristup primenjen je u izradi Akcionog plana za slatkovodna staništa i šume, koji je nastao zajedničkim radom partnera projekta Be-Natur.  Kreiranjem ovakvog dokumenta učinjen je prvi korak, a na nama je da se u što većoj meri edukujemo o značaju obalske vegetacije, i samim tim doprinesemo u ostvarivanju ciljive ovog Akcionog plana.