Налазите се: Почетна - Заштита природе - Биодиверзитет

Биодиверзитет

БИЉНИ СВЕТ

Преко 60 % површине (433 км2) се корисити за разне пољопривредне активности тако да је и флора и фауна условљена гајеним културама и животињама, 158 км2 је слободна површина и то су углавном континенталне листопадне шуме са пропланцима са добром травнатом покривеношћу. Од шумског дрвећа преовлађују: храст, граб, буква, јасен, јасика, клен, липа, топола итд. Четинари су унешени на обронке Овчара, Каблара и Јељена вештачким пошумљавањем. Има и нешто барских вегетација у приобаљу Западне Мораве и у новије време у забареним деловима језера у Овчарско-Кабларској клисури. Интересантан је и део субмедитеранских - балканских реликтних шума на Овчару и Каблару.

ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Осим изразите фрагментације животних станишта изазване пољопривредним активностима, шуме и други екосистеми су додатно фрагменрирани густом саобраћајном инфраструктуром у другим видовима експлоатације и утицаја. Од високе дивљачи заступљена је срна и дивља свиња, најмасовнији ниски сисари су: зец, лисица, куна, ласица, твор, јазавац итд. Јако је развијена херпето фауна поготову у кршевитом делу Овчарско кабларске клисуре. Ова клисура се такође сматра и орнитолошким парком 
 

Одржана конференција „ GREEN MOUNTAIN “ у Бриселу


ЧАЧАНИ ПРЕЗЕНТОВАЛИ ПРОЈЕКАТ BE –NATURE

 

 

Конференција под називом „ GREEN MOUNTAIN “ - Прекогранична решења за одрживи раст у планинским и осетљивим регијама, одржана је у Бриселу, 20. фебруара, на којој су представници Града Чачка презентовали пројекат БЕ-НАТУР. Излагачи на конференцји у Бриселу били су представници Европског парламента, Комитета региона Европске уније, ЕУ Директората за пољопривреду, ЕУ Директората за заштиту животне средине, затим представници бројних европских градова и регија, као и представници успешних пројеката из региона Југоисточне Европе. Предавањима су присуствовали представници бројних међународних организација, Европске мреже, разних влада, регионалних институција, еколошких организација, као и представници националних и паркова природе. Циљ конференције био је да се обезбеди свеобухватна анализа потреба, изазова и решења за одрживи развој планинских и осетљивих региона. У Бриселу се окупило више од 29 партнерских организација из 14 различитих европских земаља, које су имале прилику да размене искуства и представе нове методе и стратегије за одрживи развој. Представници Града Чачка су презентовали пројекат БЕ-НАТУР. Поред овог пројекта, представљен је и туристички потенцијал Чачка и Овчарско - кабларске клисуре. Главни део конференције односио се на представљање Програма прекограничне сарадње Југоисточна Европа 2007 - 2013. - Успешни резултати територијалне сарадње. У оквиру овог програма, представљени су и најбољи примери прекограничне сарадње - пројекти ССЕ области. И то: Греен Моунтаин, Аццесс2Моунтаин, БиоРЕГИО Царпатхаинс, БеНатур, Данубе Паркс. - Пре и након презентације обавили смо више билатералних сусрета са различитим организацијама, а на тему припреме развојних пројеката, који се односе на прекограничне позиве за пројекте. Посебно бих издвојио разговоре са представницима Провинције Маћерата из Италије, општине Пљевља из Црне Горе, града и области Чернивци из Украјине, пројекта Данубепаркс (Дунавски паркови), града и области Кошице из Словачке, града и области Смољан из Бугарске (познат ски центар), Универзитета из Беча - Аустрија, програма ЕУ Лидер (који се бави развојем села и пољопривреде), итд. Током ових разговора договорени су будући заједнички развојни пројекти на различите теме, као што су пољопривреда, туризам, заштита животне средине, саобраћај (пре свега железнички саобраћај), итд. Ови разговори ће бити потврђени након отварања позива за пројекте, који ће бити отворени у другој половини 2014. и у првој половини 2015. године - рекао је Радојица Гавриловић, менаџер пројекта БЕ - НАТ УР.
 

Реализована активност пилот интервенције – уклањање инвазивних биљних врста

 
Пилот интервенција је активност која се односила на уклањање инвазивних биљних врста на одабраним локацијама, на територији града Чачка, и то укупно три „Бељина“, „Овчар Бања“ и „СЦ Младост“. Ове локације налазе се у самом приобаљу реке Западне Мораве и представљају станишта алувијалних шума, шума врбе и тополе. Пре реализације ове активности, спроведен је мониторинг и оцена стања, односно очуваности аутохтоних станишта (алувијалних шума). Пилот интервенција, тј. уклањање инвазивних биљних врста спроведено је у периоду фебруар - март 2014. године. „ Уклањање ових врста спроведено је механичким путем, коришћење хемијских средстава било је потпуно искључено због близине речног тока“ - наводи Небојаша Јевремовић, експерт на пројекту БеНатур. Он је истакао и да су резултати поновљеног мониторинга, након реализације интервенције, били незадовољавајући. Врсте које су праћене и на које се интервенција односила, су инвазивне врсте (фалопија, кисело дрво и багрем) које се размножавају и вегетативним путем, веома брзо се шире стварајући монокултуре чиме угрожавају аутохтону вегетацију. „Када се искључе хемијске мере борбе и приступи се само механичком уклањању ових врста, онда тај процес захтева велику упорност. Механичко уклањање треба спроводити до два пута месечно, наредних 3 до 5 година. Биљке треба сећи до корена и материјал одлагати на гомиле, које би требало спаљивати или затрпавати земљом“ - истакао је експерт Јевремовић.
 
 

Улога вегетације у плавној зони речних токова

   
 
Као сведоци једне од највећих природних катастрофа која је задесила нашу земљу, недавне поплаве која је опустошила Србију, па и наш град, требало би да постанемо свесни значаја обалске вегетације. Да је, на пример постојала аутохтона вегетација целом дужином обала река Западне Мораве и Чемернице, када говоримо о Чачку или Колубаре и осталих река, када је реч о читавој Србији, према научним предпоставкама размере пређашње временске катастрофе сигурно би биле значајно мање. 
 
Обалска зона, која представља међупростор између копна и водене површине која плави, је веома значајна у екологији, управљању и заштити животне средине. Веома важне биљне заједнице у обалској зони, односно дуж ивица реке, означавају се као обалска (рипариан) вегетација. Њена улога, а пре свега улога поплавних (алувијалних) шума, је вишеструка:
 
Важан је природни биофилтер.
Штити акватичну средину од прекомерног загађивања, засипања и ерозије (корење обалске вегетације стабилизује обале и штити од ерозије).
Представља заклон и извор хране за многе акватичне животиње.
Хладовина коју производи је важна за регулацију температуре воде.
 
Истраживања су показала да су обалске зоне важно оруђе за побољшање квалитета воде, како површинске тако и подземне. Од посебне важности је улога у смањењу количине азота или у денитрификацији нитрата који потичу из ђубрива са обрадивих површина.
 
Уколико је обалска зона оштећена из било ког разлога, веома је важно да се уради биолошка обнова и поновно успостављање вегетацијског покривача тамо где је уништен, а на местима где постоји битно је заштитити га од евентуалних оштећења. Раглог томе не односи се само на очување биодиверзитета, већ и на управљање водама, заштиту од поплава, инфраструктуре итд. Систематички и аналитички приступ у заштити плавне вегетације даје најквалитетније и највидљивије, и оно што је најбитније дугорочне резултате. Управо овакав приступ примењен је у изради Акционог плана за слатководна станишта и шуме, који је настао заједничким радом партнера пројекта Бе-Натур. 
Креирањем оваквог документа учињен је први корак, а на нама је да се у што већој мери едукујемо о значају обалске вегетације, и самим тим допринесемо у остваривању циљиве овог Акционог плана.