ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ВЕЛИЧИНА ГРАДА ЧАЧКА
Град Чачак се налази у средишњем делу централне Србије у Моравичком округу, измеду општина Горњи Милановац на северу и Лучана на југозапеду. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је у саставу Шумадинског округа, а на југоистоку је општина Краљево која припада Рашком округу.
Моравички округ поред града Чачка, обухвата и општине Горњи Милановац, Лучани и Ивањица.
Смештена највећим делом у западном Поморављу, град Чачак чини везу између заталасаног побрђа Шумадије на северу и брдско - планинских области унутрашњих Динарида на југу. Централни део града чини чачанска котлина, смештена између планина Јелице на југу, Овчара и Каблара на западу и Вујна на северу, док је на истоку отворена према Краљевачкој котлини. Ове планине се благо и таласасто спуштају према чачанској котлини, граду Чачку и току Западне Мораве.
Територија града : заузима површину од 636 км, и у погледу рељефа може се поделити на:
• Чачанску котлину са надморском висином од 200 м до 300 м
• Брежуљкасто-брдски предео од 300 м до 500 м надморске висине
• Планински предео од 300 м до 985 м надморске висине. Планине Јелица са (929 м), Овчар (985 м), Каблар (885 м), и Вујан (857 м) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 км. Површина котлине је преко 270 км, дуга је око 40 км и пружа изванредне услове за пољопривреду.
Према попису из 2002. године у чачанској општини живело је 117.072 становника. У граду Чачку је према истом попису забележен број од 73.217 житеља.
Град Чачак захвата географски простор од 43°44&рсqуо; до 44°01&рсqуо; северне географске ширине и од 20°07&рсqуо; до 20°38&рсqуо; источне географске дужине. Град Чачак се налази на 43°53&рсqуо; с.г.ш. и 20°21&рсqуо; и.г.д.
Надморска висина на којој се налази подручје Чачка креће се од 204 м (ушће Бресничке реке у Западну Мораву) до 985 м (највиши врх планине Овчар). Град Чачак лежи на надморској висини од 242 м.
КЛИМА ЧАЧКА
Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено - континенталном типу. Средња годишња температура ваздуха је 10,47 °Ц, а влажност ваздуха 80,7 %. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима и најчешће су северни и североисточни ветрови, а ређе западни. Просечна брзина ветрова је 2,3 м/с код северних, и 1,4 м/с код западних. Средња годишња висина падавина износи 692,9 мм. Најтоплији месец је август са просечном температуром од 22,7 °Ц, док је најхладнији месец јануар са просечном температуром од 0,04 °Ц.
КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕЉЕФА
Рељеф града Чачка је претежно брдско - брежуљкасти, равничарски у центалном делу града и планински на њеном ободу. У погледу рељефа, територију града можемо поделити на три главне морфолошке целине: чачанску котлину, брдско-брежуљкасти предео и планински предео.
Чачанска котлина, надморске висине од 200 - 300 метара, је на територији града оивичена планинама Овчар и Каблар са запада, Јелица са југа и планинама Вујан и Буковик са севера. Дужина чачанске котлине од Овчарско-кабларске клисуре до краљевачког сужења износи око 40 км, средња ширина око 5,5 км, а укупна површина износи нешто преко 270 квадратних километара. Град Чачак се налази у централном делу чачанске котлине на обалама Западне Мораве.
Брдско-брежуљкасти предео који захвата простор од 300 - 500 м надморске висине је део територије који чини прелаз између равничарског и планинског предела и захвата скоро трећину површине града Чачка. Рашчлањен речним долинама даје утисак благо заталасаног земљишта које се благо спушта у чачанску котлину. На њеним падинама се налазе бројни засади воћњака и винограда који у пролеће и јесен привлаче својим цветним мирисима и плодовима.
Планински предео захвата географски простор од 500 м до 985 м - највиши врх Овчара. По пејзажној разноликости, облику и висини, биљном и животињском свету, планине овог краја поседују посебне природне вредности. Издвојићемо следеће планине: Јелица, Овчар, Каблар и Вујан.
Јелица (929 м) се пружа правцем северозапад-југоисток у дужини од око 30 км. Представља природну границу између брдско-брежуљкастог Драгачева на југу и чачанске котлине на северу. Изграђена је од горњо - кретацејских седимената, тријаских кречњака, габра и серпентина. Највиши врхови ове планине су: Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина (846 м), Рајачки вис (818 м). Подножје планине је под ораницама и воћњацима, док су у вишим пределима храстове и четинарске шуме са солидним фондом дивљачи. На једном од ових врхова - Градини налази се истоимени археолошки локалитет вредан пажње. Овде је откривен стари утврђен град са остацима пет базилика из XИ века нове ере, као и други објекти из старог доба, који својом тајанственошћу привлачи бројне излетнике.
Овчар (985 м) је највиша планина на територији града. Од Јелице је одвојен преседлином Стражевица (610 м), са кога се врло стрмо диже купасти врх. Претежно је састављен од кречњака и доломита кроз које је избила дебела жица еруптивних стена. На стрмој кречњачкој страни, према Западној Морави, усечена је Овчарско - кабларска клисура - предео изузетних одлика "И категорија". На падинама ове планине налази се пет манастира део "Српске Свете Горе". На врху Овчара изграђен је преко 60 м висок ТВ релеј и подигнута зграда са уређајима за потребе радио и телевизије. Поред овог релеја налазе се остаци старог релеја који је срушен за време бомбардовања 1999. године. Са највишег врха града Чачка, који је уједно највиши врх и видиковац, пружа се леп поглед на околину, чачанску котлину, клисуру и меандре Западне Мораве.
Каблар (885 м) је сачињен од дијабаза, рожнаца, кречњака и серпентина. На југу је одвојен од Овчара дубоко усеченом Овчарско-кабларском клисуром. Ова јужна готово гола, стрма и кршевита страна у клисури, јако је врлетна и на више места окомита. Високе голе литице уздижу се над Моравом неколико стотина метара. На падинама ове планине налази се пет манастира и једна мања црквица "Свети Сава" уклесана у пећини. Северне падине су благе и постепено прелазе према подгоринама планина Маљен и Сувобор. Подножје планине (изузев јужних падина) је под ораницама, воћњацима и пашњацима, док су виши предели под шумом.
Вујан (857 м) представља планински венац који одваја чачанску котлину на југу од таковско-рудничког краја на северу. Састоји се од габра, серпентина и доњокретацејских наслага. Рашчлањен је на више планинских врхова, као што су: Велики Вујан (857 м), Буковик (850 м) и Острица (802 м).