Налазите се: Почетна - Упознајте Чачак - Туризам - Верски туризам

Верски туризам

У околини Чачка се налазе цркве и манастири који су културно-историјски споменици од великог значаја. Посебну вредност имају манастири Овчарско-Кабларске клисуре који као културно-историјска целина потичу из средњег века и представљају посебност наше културне и уметничке баштине стваране вековима.
Прича о манастирима, Овчарско-Кабларској клисури, догађајима из живота српског народа, мотив је многобројних туриста да дођу и упознају се са овим особеним споменичким наслеђем и уживају у миру и лепоти природног окружења.

Манастири и цркве

Манастир Благовештење
Налази се на благој узвишици изнад садашњег насеља Овчар Бање. Ово је један од ретких манастира у Овчарско-Кабларској клисури за који се тачно зна када је подигнут и ко су били ктитори. Натпис изнад улаза у цркву, говори да је храм подигнут 1601/02. Храм је изграђен у рашком градитељском стилу и својом архитектуром је после манастира Св. Тројица, најлепши манастир у Овчарско-Кабларској клисури.
  Црква Светог Саве - Савиње
До овог светог места долази се стрмом пешачком стазом која води од железничке станице. Подно најстрмијих литица Каблара, у каменом удубљењу, извире вода и прави резервоар од 2 до 3 литра. Верује се да вода, названа Савином, лечи вид и главобољу. У близини извора 1938. године, подигнута је мала црква под стеном. У њој о празницима, богослужење врше монаси из манастира Преображење.
 
  Кађеница
На десној обали Западне Мораве, километар узводно од Овчар Бање, налази се пећина Кађеница. Прилаз пећини је уређен, а главна дворана, са назнаком пећинског накита, истовремено је и сакрално-споменички простор.
Два камена саркофага и Христово распеће обележавају немио догађај из времена Хаџи- Проданове буне 1814. године. У пећину се у тим крвавим временима, сакрио збег народа из околних села. Турци су збег открили, на улаз нагомилали грање и сламу и запалили. Сав народ се угушио кадом, тј. димом. Од тада се ово место зове Кађеница.
Кости су лежале по пећини прекривене прахом и пепелом до 1940. године, када су сахрањене у камене саркофаге. Поновно уређивање пећине и приступа до ње, извршено је 1991. године.
 
  Манастир Никоље
Манастир Никоље, најстарија црква међу Овчарско-Кабларским манастирима, подигнут је на падинама Каблара, на левој обали западне Мораве. На основу архитектонских карактеристика, претпоставља се да потиче из средњег века, највероватније краја XIV , односно почетка XVII века. За истраживање прошлости манастира Никоље од непроцењиве су важности записи о рукописима о њему, његовој историји и знаменитим старешинама манастира. Најзначајнији је и најстарији рукопис писан на пергаменту и то је чувено Никољско јеванђеље.
 
  Манастир Успење
На узвишењу изнад манастира Јовање, налази се манастир Успење који је видљив са свих страна клисуре. У турским изворима помиње се 1536.године. Када је Вук Караџић посетио клисуру 1820. године, забележио је тадашње стање остатка куле на узвишењу и предање које је везано за овај објекат: “Више манастира на бријегу имају зидине од некакве куле, које сад зову Градина и приповједа се, да је Јовање некада било лавра, из које се заповједало и судило свима осталим манастирима око Каблара и Овчара, а на овој кули да им је била општа звонара под звонаром писарница (где су књиге писате) а под писарницом таваница“.
Црква манастира Успења има веома мали број прозора уског правоугаоног облика, без икаквих украса. Црква никада није била живописана.
  Манастир Јовање
Налази се на левој обали реке Западне Мораве, на њеном највећем меандру. Посвећен је рођењу Св. Јована Крститеља. На основу стилских карактеристика цркве претпоставља се да манастир потиче из XVI века. И овај манастир је претрпео рушења током своје историје, једно време је био ненастањен. Лепота остатака храма, његове размере, као и рушевине многих конака око манастирске цркве говорили су о великој и снажној монашкој заједници.
 
  Манастир Св. Тројице
Црква манастира Св. Тројице је по својој архитектури најлепши храм у Овчарско-Кабларској клисури, смештен на југозападним шумовитим падинама Овчара. Није утврђено ко је подигао манастир, ни када се то десило. На основу досадашњих сазнања који се ослањају на турске пописе, овај манастир потиче из друге половине XВИ века. И овај манастир је претрпео страдања крајем XVII века, као и остали манастири у Србији.
Црква манастира Св. Тројице је једнобродна грађевина са правоугаоним певницама и куполом изнад средишњег дела цркве, развијеним олтарским простором на источној и припратом на западној страни, дозиданом после изградње наоса. Она својим општим склопом и пропорцијама представља не само најзначајнији архитектонски споменик у Овчарско-кабларској клисури, већ је једно од најлепших градитељских остварења са краја XВИ века у Српској православној цркви.
  Манастир Преображење
Манастир Преображење данас се налази са десне стране Западне Мораве, на северним обронцима Овчара. Наспрам манастира, преко реке, смештена је железничка станица у Овчар Бањи, где се некада налазио манастир, испод литица Каблара.
Први помен манастира Преображења у писаним изворима, везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен, одобрењем владике жичког Саве, како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Постоје бројни записи о томе какве су последице имали људи који су одобрили и наредили рушење овог манастира.
Епископ Николај Велимировић је 1938. године покренуо иницијативу за изградњу новог манастира Преображење. Сада је то грађевина квадратне основе са плитком олтарском апсидом.
 
  Манастир Сретење
Манастир Сретење се налази у изузетном природном окружењу, на заравни испод врха Овчара. Недостатак поузданих доказа подстакло је људе на стварање легенди о настанку овог манастира. На основу досадашњих истраживања верује се да је манастир настао у XVI веку, када се први пут и помиње, али први писани помен помера изградњу Сретења на неколико деценија, па можда и читав век уназад. Сачувани архитектонски облици храма упућују на стил градње са краја XVI века. Манастир је у више наврата током прошлих времена био рушен и спаљиван. Обновљен је тек у XIX веку, захваљујући монаху, а касније и владици Никифору Максимовићу.
 
  Манастир Вазнесење
Подигнут је на северним падинама Овчара. Због свог положаја у клисури није доступан погледима путника који пролазе овим подручјем. Може се само претпоставити да је манастир изграђен на темељима старе манастирске цркве, али о томе нема прецизнијих података. Захваљујући једном рукописном јеванђељу, које је написано у Вазнесењу 1570. године, сигурни смо да је манастир постојао у XVI веку. Манастир је највероватније страдао, као и већина других манастира у клисури, за време Велике сеобе 1690. године. Након више неуспешних покушаја обнављања, тек је тридесетих година XX века, епископ Николај Велимировић кренуо у обнову овог манастира.
 
Манастир Ваведење
Манастир је подигнут на самом почетку клисуре. Стилске карактеристике оригиналних делова храма говоре да је овај манастир настао у XVI веку. Према предању на које се ослањају Вук Караџић и путописац Јоаким Вујић, манастир Ваведење су подигли Свети Сава и његов отац Симеон. Феликс Каниц је 1860. године пропутовао кроз овај крај и забележио да су наспрам цркве рушевине утврђења. ''Наспрам цркве виде се рушевине неког средњевековног града, о чијем имену и градитељу садашње генерације не знају ништа, а саграђен је највероватније на темељима римског кастела''.
 
Манастир Вујан
Налази се на падинама планине Вујан, на око 6 км удаљености од Чачка. Посвећен је светом Архангелу Михајлу.
Манастир Вујан налази се у селу Прислоници, на шумовитим падинама планине Вујан. Својим изгледом доминира живописном околином. Према мишљењу историчара манастир потиче из средњег века, с тим што је његов првобитни назив био Обровин. Манастир је порушен 1597. године, а 1805. године обновио га је Никола Милићевић-Луњевица. У припрати манастира сахрањени су легендарни јунаци овог краја и неуморни ратници против Турака у Првом и Другом српском устанку, војводе Лазар Мутап и Никола Луњевица.
У цркви манастира Вујна чува се икона св. Архангела Михаила из 1808. године. Спада у ретке и вредне примерке, због чега је под заштитом државе. Поред ње вредна је и икона која представља Исуса Христа, из XIX века.
 
Манастир Јежевица
Налази се у истоименом месту у околини Чачка. Храм је посвећен Светом Николи и по предању задужбина је краља Милутина. Према локалним изворима, манастир је основан за време владавине цара Душана. У архитектонском смислу црква има основу крста.
Централни део храма исликан је живописом из 1609. године који приказује сцене из живота светог Николе. Барокни звоник дозидан је у XИX веку, као и припрата 1846. године. Очуване су фреске о животу Светитеља, Богородице и страдању Исуса Христа. У периоду од 1950. до 1951. године предузети су конзерваторски радови на поправци цркве и крова. Храму је враћен првобитни изглед из 1846. године. Занимљиво је да фреске потичу из из 1609. и 1637. године и да на сасвим посебан начин подржавају српску и православну традицију.
 
  Манастир Трнава
Овај занимљив храм се налази у селу Трнава, на врелу истоимене реке на обронцима планине Јелица. Посвећен је Благовештењу. Стари манастир на чијим је темељима изграђен овај храм основали су Немањићи у средњем веку. Обнова храма извршена је 1554. године. У историјском смислу овај храм је изузетно значајан јер је у њему подигнута 1814. године чувена Хаџи-Проданова буна у којој су активно учествовали и монаси. Новија обнова извршена је 1837. године. Конзервацијом храма откривени су само фрагменти живописа.
 
  Богородица Градачка у Чачку - Храм вазнесења Христовог
Црква се налази у самом центру Чачка. Ктитор је кнез Страцимир, брат великог Жупана Стефана Немање. Храм је грађен од 1180. до 1190. године. Основа црква је правоугаона, дужине 29,75 м. По архитектури, то је веома простран храм са троделним олтарским простором на источној страни, са звоницима и високом средишњом куполом чији је распон скоро 12 метара.
Турци су цркву делимично рушили и од ње правили исламску богомољу, но Срби су је упорно обнављали. Прва обнова извршена је 1834. године, а друга знатно обимнија, 1856. године. Радикално је промењен спољашњи изглед храма. Уверење да барокни стил не одговара старој чачанској цркви, покренуло је нову рестаурацију да би јој се вратио средњевековни облик. Узорци су тражени у старим рашким храмовима. Овде су нађена стара звона закопана у земљи. На једном од њих откривен је натпис на старословенском, који каже да је звоно поклонио градачки митрополит Никифор, а на другом да је звоно дар Пресветој Богородици Градачкој из 1454. године. Звоно је једно од најстаријих у Србији.
У ризници чачанске цркве налази се више старих рукописних књига. Најначајније је четворојеванђеље, познато у науци као “чачанско&рдqуо;.
У збирци икона најначајнија је Богородица Одигитрија са Христом. То је рад непознатог сликара из XVI века, са лепим рамом. Велика репрезентативна целина иконостаса своју декоративност дугује способном мајстору дрворесцу Николи Јанковићу. То је богатство резбарених биљних фризова са сребрним и златним фолијама.
Према садашњим сазнањима, централни део храма имао је стандардну квадратну основу и традиционалну просторну структуру: уписани крст. Необична просторна унутрашњост и велике размере дозвољавају да се пореди само са највелелепнијим црквама тог доба.