Налазите се: Почетна - Заштита природе - Воде

Воде


ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Од хидрографских објеката града Чачка највећи значај имају реке, језера и термо – минерални извори. Све воде на територији града припадају сливу Западне Мораве.
Реке. Река Западна Морава настаје спајањем Голијске Моравице и Ђетиње код села Лепосавића у пожешкој котлини. Одатле па до става са Јужном Моравом дуга је 210 км. Али ако се за изворишни крак усвоји њена десна саставница Моравица, онда је дужина њеног тока 318 км. На територији града њена дужина износи око 55 км. Западна Морава је лева саставница Велике Мораве. Дубина ове реке зависи од водостаја, а креће се у близини града од 0,4 – 2 м, а у вировима низводно од клисуре и до 6 м. Просечан протицај Западне Мораве код Чачка износи око 36 кубних метара у секунди.
На улазу у град Чачак, између пожешке и чачанске котлине, река је усекла дубоку Овчарско-кабларску клисуру са укљештеним меандрима – предео изузетних природних одлика. По изласку из клисуре, Западна Морава постаје равничарска река, са вировима и песковито шљунковитим обалама.
Западна Морава на територији града, прима претежно притоке чија се изворишта налазе у пределу планина које оивичавају чачанску котлину. Најважније и најдуже леве притоке Западне Мораве су: Каменица (24 км), Чемерница (30 км), Бресничка река (16  км), Островачка река (12 км).
Са десне стране у Западну Мораву се уливају реке чија се изворишта налазе на обронцима Овчара и Јелице, а најдуже су: Јежевичка река (7 км), Придворичка река са Јездинским потоком (6 км), Атеничка река (5 км), Трнавска река (5 км), Слатинска река (5 км) итд.
Језера. На територији града Чачка, Западна Морава је на четири места преграђена бранама иза којих су формирана вештачка језера.
Језеро Међувршје је највеће језеро на Западној Морави. Налази се на излазу из Овчарско – кабларске клисуре између брдско-брежуљкастих области Видове (461 м) на истоку и Међувршја (522 м) на западу. Језеро је настало преграђивањем бетонске бране високе 32 м, дужине 190 м. Највећа дубина језера је 23 м, а дужина достиже 11 км (за време високог водостаја). Десна обала језера је приступачнија и уређенија. Овде је изграђена риболовачка стаза, а поред језера се налазе и два ресторан – сплава. Вода се из језера тунелом одводи до постројења истоимене хидроелектране, чија је јачина 6,8 КW.
Овчарско – кабларско језеро је настало подизањем бране висине 12 м, а налази се узводно од железничког моста у Овчар Бањи. Вода овог језера се тунелом одоводи до хидроцентрале "Овчар Бања". После проласка кроз турбине вода се бетонским каналом поред насеља Овчар Бање враћа у корито Западне Мораве. Електрана је под земљом; пуштена у погон 1957. године. Због великог засипања наносом језеро је изгубило првобитан значај. Запремина језера се смањује те постаје мање значајно за производњу енергије и туризам.
Језеро Парменац је изграђено на Западној Морави близу села Парменац. Ово вештачко језеро изграђено је ради наводњавања плодних обрадивих површина, али своју праву функцију нема због великог засипања наносом, док систем за наводњавање не функционише.
Језеро у самом граду изграђено је у оквиру Спортског Центра "Младост". Основна намена овог језера при изградњи је била за купање, спортове на води, рекреацију и забаву. Поред обале се налази уређена плажа.
Термо – минерални извори. На територији града јављају се и веома ретки минерални извори. Минерални извори са лековитим својствима пружају основу за развој здравствено – лечилишног и рекреативног туризма. У експлоатацији су минералне воде на територији три бање: Овчар Бања, Горња Трепча и Слатинска бања.
Горња Трепча ("Атомска бања") се налази у суподини планина Буковика и Вујна и у приобаљу термалног водотока Бања, на 460 м надморске висине. У већем ерозивно-тектонском проширењу изграђено је Лечиличте "Горња Трепча". На овом сектору у магматским стенама постоје издашни потенцијали геотермалне енергије. На то нам указују и три извора лековите воде. Сви извори су истог порекла и сличног хемијског састава. Температура воде креће се од 26° – 30 °Ц. Физичко хемијска анализа минералне воде указује на највеће присуство калцијума, магнезијума, натријума и калијума, сулфата и хлора. Заступљено је мноштво минерала: олова, бакра, хрома, радона, радијума. У лековитом блату Горње Трепче има рубидијума, литијума, цезијума.
Лековити минерални извори Овчар Бање потичу из дубинских тектонских разлома, који се изливају у наносу бањске равни. Минерална вода Овчар Бање има температуру од 35°Ц до 38°Ц. Лековите компоненте минералне воде су: макроелементи - калцијум и натријум и микроелементи – калијум, литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор. По саставу ова минерална вода је јодна и слабо сумпоровита. Овчар Бања се налази у Овчарско-кабларској клисури, 18 км западно од Чачка на путу Чачак – Ужице. Смештено је у омањем морфотектонском проширењу, на ушћу Бањског потока у Западну Мораву, на надморској висини од 278 м. У окружењу бање је десет манастира – "Мала српска света гора".
Слатинска бања се налази у селу Слатини на падини планине Јелица, 17 км од Чачка. Извор јој је у кориту Бањске реке. Увршћена је у ред сумпоровитих вода која имају карактер слабих алкалних вода. Спада у категорију "дивљих бања" јер није уређена да би могла да функционише као лечилиште.



Резултати контроле квалитета вода

Контрола квалитета површинских вода је законска обавеза. Чланом 69. Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС“ бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009-др.закон, 72/2009-др.закон и 43/2011-одлука УС и 14/2016) одређено је да јединица локалне самоуправе у оквиру своје надлежности утврђене законом, обезбеђује континуалну контролу и праћење стања животне средине. Осим тога вишегодишње праћење параметара квалитета животне средине и прикупљање и обрада података потребни су због: оцене стања у животној средини, доношења дугорочних и средњорочних планова заштите и унапређења животне средине, доношења годишњих планова и мера, праћења ефикасности и оцене сврсисходности предузетих мера. Град Чачак, у сарадњи са овлашћеним институцијама, годинама спроводи мерења параметара квалитета животне средине у складу са законом на дефинисаним мерним местима. Овај програм контроле обухвата главне водотокове и градско подручје.

Резултати контроле квалитета површинских вода

Годишњи извештај о контроли квалитета површинских вода у 2015. години Преузмите
Годишњи извештај о контроли квалитета површинских вода у 2016. години Преузмите
Годишњи извештај о контроли квалитета површинских вода у 2017. години Преузмите
2017.
Резултати контроле површинских вода за Фебруар 2017. Преузмите